Oko 100 članova porodica žrtava prisustvovalo je prezentaciji u Skupštini grada Beograda na kojoj je Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio rezultate dosadašnjeg Popisa ubijenih, stradalih i nestalih Srba, Roma, Bošnjaka i drugih nealbanaca na Kosovu u periodu 1998-2000. godine. Pored članova porodica žrtava, prezentaciji su prisustvovali i Zaštitnik građana Saša Janković, predstavnici Komisije za nestale Vlade Republike Srbije, predstavnik Ministarstva odbrane Republike Srbije, kao i predstavnik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
Prezentaciju je otvorila Radmila Hrustanović, pomoćnica gradonačelnika grada Beograda, koja je podržala rad FHP-a na stvaranju poimeničnog popisa ubijenih, stradalih i nestalih na Kosovu i istakla njegov značaj za porodice ubijenih, stradalih i nestalih.
“Teško je biti 10 godina u crnini i buditi se sa sećanjem na najmilije”, rekla je ona.
Hrustanović je takođe rekla da razume koliko je teško biti strpljiv, odvažan i dostojanstven kada se ne zna sudbina svojih najmilijih.
“Znamo da porodicama nije lako da se već jednu deceniju pitaju šta se njihovim najmilima dogodilo i zato je ovaj izveštaj dragocen. Puna istina o nestalima mora izaći na videlo, a za to se moraju pobrinuti državni organi, kao i oni koji danas upravljaju Kosovom”, rekla je Radmila Hrustanović.
Nataša Kandić, izvršna direktorka FHP-a, objasnila je da je popis usmeren upravo na porodice žrtava, kako bi dokumentovanje činjenica o stradanju njihovih najbližih pomoglo ne samo da porodice žrtava nađu smiraj, već i da se onemogući ponavljanje zločina ili manipulacija brojem žrtava. Ona je rekla da će popis biti trajni dokument i sećanje na sve koji su nastradali ili se vode kao nestali na Kosovu.
“Ovo je dokument iz kojeg će moći da se vidi šta se sve dogodilo, kome se dogodilo i pod kojim okolnostima su ljudi stradali na Kosovu”, kazala je Kandić. “Računamo da smo našim popisom uspeli da obuhvatimo gotovo sve one koji su od početka 1998. pa do kraja decembra 2000. stradali, nestali, odvedeni iz svojih kuća u nepoznatom pravcu, ali i one koji su stradali u borbama. U sastavljanju popisa pomoglo nam je, jednim delom, prošle godine, i Ministarstvo odbrane, dok su nam druge državne institucije, koje imaju podatke o ubijenima i nestalima, obećavale pomoći ali se to na žalost do sada nije dogodilo. Potrudićemo se da dokument bude dostupan svima, naročito izbeglim i raseljenim osobama”.
Kandić je takođe objasnila da je popis najvećim delom urađen zahvaljujući izjavama najbližih srodnika ubijenih i nestalih, ili onih koji su ih poslednji videli. Svaka žrtva ili nestala osoba dokumentovana je imenom i prezimenom, slikom, podacima iz biografije, a navedeni su i izvori koji su korišćeni u dokumentovanju, poput materijala koji su se koristili na suđenjima u Hagu, ali i pred domaćim sudovima, kao i izjave svedoka na tim suđenjima, zvanični izveštaji i spiskovi državnih institucija i međunarodnih i domaćih nevladinih organizacija.
“Ovo smo uradili zbog vas, vaše dece, ali i onih koji dolaze, da bismo sprečili da se zločin ponovi”, naglasila je Kandić i precizirala da ovaj dokument ne može da nestane ili izbledi. “Ovim popisom želimo da se o nestalima i ubijenima ne govori kao o brojkama, već da im damo ime i prezime”.
Bazu podataka FHP-a i metodologiju prikupljanja podataka prezentovala je Sandra Orlović, liderka tima koji radi na popisu ubijenih, stradalih i nestalih na Kosovu. Orlović je detaljno predstavila statističke podatke o nacionalnoj, rodnoj i starosnoj strukturi žrtava, i takođe to ilustrovala konkretnim primerima iz Baze podataka, odnosno konkretnim slučajevima o kojima su istraživači FHP-a prikupili podatke.
Nakon prezentacije, članovi porodica žrtava proverili su tačnost i potpunost podataka o njihovim najbližim u Bazi podataka FHP-a.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP), tokom oružanog sukoba na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 14. juna 1999. godine i nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo do decembra 2000. godine, na Kosovu je ubijeno, stradalo i nestalo 13.421 osoba. O sudbini 1.886 osobe se ni danas ne zna ništa, a njihove porodice još uvek tragaju za njihovim telima. Među njima je više od 500 Srba, Roma, Bošnjaka i drugih nealbanaca.
Od ukupnog broja žrtava (13.421), 10.533 su Albanci, 2.238 su Srbi, 126 Romi, 100 Bošnjaci, 40 Crnogorci, 25 Aškalije, 18 Egipćani, 13 Turci, 10 Mađari, osam (8) Goranci, četiri (4) Makedonci, dva (2) Bugari, dva (2) Česi, dva (2) Hrvati, dva (2) Rusa, dva (2) Slovenca, jedan (1) Rusin, jedan (1) Slovak i 294 žrtve čija se nacionalnost za sada ne može sa sigurnošću utvrditi.
FHP je podatke o ubistvima, stradanjima i nestancima na Kosovu u periodu od januara 1998. do decembra 2000. godine dobio analizom izjava svedoka i članova porodica, dokumentacije Haškog tribunala i domaćih sudova (u Srbiji i na Kosovu), zvaničnih izveštaja i spsikova, izveštaja domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija, publikacija, medijskih izveštaja, fotografija i drugih relevantnih izvora. Udruženja porodica žrtava iz Srbije i sa Kosova pomogla su FHP-u u prikupljanju dokumentacije i kontaktiranju porodica žrtava.
Prezentaciju u Power Point-u mozete preuzeti ovde.
Da pogledate prilog televizije B92 o ovom događaju molimo kliknite na sliku dole:
