BEOGRAD, 8.09.2011. – U prostorijama Fonda za humanitarno pravo, danas 8. septembra u 12 časova promovisan je prvi tom Kosovske knjige pamćenja koji obrađuje ljudske gubitke na Kosovu tokom 1998. godine. Na promociji su govorili ambasador Kraljevine Norveške gospodin Nils Ragnar Kamsvåg, direktorka FHP Nataša Kandić, direktor FHP Kosovo Bekim Blakaj, Olgica Božanić iz udruženja porodica žrtava i nestalih, novinar Slobodan Kostić i pisac Vladimir Arsenijević. Prezentaciji su prisustvovali članovi porodica žrtava i nestalih, predstavnici nevladinih organizacija, kao i predstavnici diplomatskog kora i sudije i tužioci. Niko od političara niti visokih državnih funkcionera nije prisustvovao događaju.
Nataša Kandić je na početku prezentacije istakla da ova knjiga, umesto brojki, daje puna imena i prezimena ljudi i opis situacija u kojima su izgubili život ili od kada se vode kao nestali. ’’Želeli smo da stavimo tačku na balkansku praksu bezimenih žrtava’’, istakla je ona i dodala da se ovakvim pristup menja kultura kolektivnog pamćenja i sprečava manipulacija brojkama, a kao dalekosežni cilj istakla je nameru ’’da pripremimo budućim generacijama jedan čist račun’’.
Olgica Božanić iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica sa Kosova i Metohije je istakla koliko ova knjiga njoj lično znači kao osobi koja je tokom sukoba na Kosovu izgubila 14 članova svoje šire porodice. Govoreći o teškoj borbi za saznavanje istine o nestalima i o ponovno proživljenim bolnim osećanjima dok je čitala Kosovsku knjigu pamćenja 1998., Božanić ističe da je ova knjiga dodatni dokument na koji se sve porodice nestalih mogu osloniti u traganju za istinom o svojim najmilijima.
Njegova ekselencija gospodin Kamsvåg je izrazio zadovoljstvo što je norveška vlada podržala jedan ovako značajan projekat. Kraljevina Norveška podržava napore civilnog društva u traganju za istinom i pružanju pomoći žrtvama ratnih konflikta, istakao je on. Bekim Blakaj, direktor FHP Kosovo, sa druge strane, objasnio je metodologiju prikupljanja podataka, raznovrsnosti izvora i proces upoređivanja i utvrđivanja činjenica. Istaživači FHP iz Beograda i Prištine su išli od sela do sela, uzimali podatke i izjave i poredili ih sa podacima drugih organizacija i izvora. Blakaj je istako težinu procesa u kojem se radi sa tako velikim brojem podataka, ali primetio i da mu je tokom rada najteže bilo sa porodicama nestalih. ’’Svi oni očekuju da će se oni vratiti,’’ zaključio je Blakaj.
Vladimir Arsenijević je istakao značaj koji ova knjiga može imati na širu društvenu zajednicu, ne organičavajući se na pojedince direktno pogođenje ratnim dešavanjima. On je istakao da Kosovska knjiga pamćenja predstavlja ’’jednu meru neutralnosti prema smrti’’ odbijajući da ljudske gubitke deli po etničkim i nacionalnim određenjima.
Kosovska knjiga pamćenja 1998. predstavlja prvi tom jednog mnogo većeg projekta. U okviru cele edicije Kosovske knjige pamćenja, stručnjaci i istraživači FHP iz Beograda i Prištine obradiće i prikazati sve ljudske gubitke na području Kosova u periodu od 1.01.1998. do 31.12.2000. godine. ’’Kosovska knjiga pamćenja postaje svedok kojeg niko neće moći da zaobiđe’’, zaključila je Kandić.